Odojče raste i više mu nije dovoljno samo mleko

U prvih šest meseci odojčad se brzo razvijaju, njihova telesna masa se udvostručuje. Za dalji rast nije dovoljno samo majčino mleko ili adaptirana mlečna formula. Naravno da će ishranu majčinim mlekom ili adaptiranom formulom nastaviti i nakon šest meseci, a preporuke su da se nastavi i nakon godinu dana. Uporedo se počinje uvoditi i dopunska, mešovita, kašasta hrana: mlečno-žitne, kašice od povrća i žitarica, povrća i mesa i voćno-žitne kašice koje će postepeno postajati sve gušće pa će odojče morati da počne da žvaće i guta.

Najbolje vreme za uvođenje novih namirnica i mešovite hrane je između petog i šestog meseca. Nije dozvoljeno uvoditi mešovitu hranu pre navršenog četvrtog meseca (pre 17. nedelje detetovog života), naime sistem za varenje kod odojčeta je još nezreo u ovom periodu. Preporuke su da se previše ne odugovlači sa uvođenjem mešovite hrane, tj. nakon navršenog šestog meseca (posle 26. nedelje detetovog života) jer u periodu nakon šest meseci samo majčino mleko ili adaptirana mlečna formula često ne obezbeđuju dovoljan unos hranljivih sastojaka koji su potrebni odojčetu. U periodu kada je dete na mešovitoj ishrane kod dojene odojčadi i odojčadi hranjene adaptiranim mlekom više od 90% dnevnih potreba za gvožđem treba obezbediti namirnicama koje su bogate gvožđem.

Gustina hrane za različitu starost i faze razvoja

Starost
(mjeseci)

Refleksi/spretnosti

Gustoća hrane

0–6

– sisanje i gutanje

– tečna

4–7

– pojava ranog žvakanja
– povećana snaga sisanja
– pomak refleksa davljenja iz sredine jezika prema zadnjoj trećini jezika

– tečna
– zgnječene namirnice (u izuzetnim slučajevima, kada detetove individualne potrebe zahtevaju dodatak dopunske ishrane)

7–12

– pražnjenje kašičice usnama
– grize i žvaće
– bočni pokreti jezika
– pomicanje hrane prema zubima

– zgnječene namirnice
– sitno iseckane namirnice, koje se dopunjuju porodičnom hranom
– postupan prelaz na pet obroka: tri glavna, dva međuobroka (užine)

12–24

– kružni pokreti žvakanja
– stabilnost vilice

postupan prelaz na porodičnu ishranu

(Standardne preporuke za Evropsku uniju, 2008

Početi kada je odojče spremno!

Ako svoje odojče dobro pratimo u periodu između četvrtog i šestog meseca, ono će nam određenim znakovima javiti da je spremno na postepeno prihvatanje čvrste hrane. Ti znaci su brza glad nakon obilnog dojenja ili mlečnog obroka, sve manji razmaci između obroka, nemirnije noći, razdražljivost ili plač prilikom pogleda na hranu, žvakanje svega šta mu dođe pod ruke… Tokom prvih nekoliko nedelja početnog uvođenja hrane mame i tate moraju biti strpljivi jer uvođenje čvrste hrane najpre znači učenje i istraživanje, a ne važan izvor hranljivih sastojaka. Prva hrana koja se nudi odojčetu mora da bude jednostavna i neutralnog ukusa da se dete lakše navikne.

Kada odlučite da ćete početi da upoznajete dete sa novim jelima i njihovim ukusima, izaberite deo dana kad ste i vi i odojče opušteni. Najpre mu ponudite malo jela na rubu kašičice. Većina odojčadi uspeće da proguta deo hrane, a deo će ispljunuti. Svaki dan ponudite odojčetu jednu kašičicu više. Nove namirnice uvode se u razmaku od jedne nedelje da se odojče lakše navikne na ukus i da kod eventualne reakcije preosetljivosti lakše zaključite koja je namirnica izazvala ovu reakciju. Ne žurite i ne zaboravite da je u tom periodu majčino mleko ili adaptirano mleko još uvek najvažnija hrana vašeg odojčeta, a istovremeno čvrsta hrana postaja sve važniji izvor hranjivih sastojaka.

Upozoravamo mame da je odbijanje novih namirnica, npr. povrća, normalan proces upoznavanja novih ukusa. Ako odojče najpre odbije ponuđeni spanać, to ne znači da ga ne voli. Drage mame, treba biti uporan i ponuditi nesrećni spanać (ili bilo koju drugu vrstu hrane) na nenametljiv način još najmanje 8 do 11 puta. Naime čak 70% odojčadi prihvata ukus određenog povrća tek nakon osmog pokušaja. Ova deca ješće spanać i 9 meseci kasnije, kad budu sami mogli da odlučno napuste sto. Zato ne budite jedna od 85% mama koje već nakon tri pokušaja odustanu i zaključe da njihovo odojče jednostavno ne voli povrće.

U našoj rubrici Ishrana deteta - Moji prvi obroci možete videti primere kako se uvodi ishrana od početka petog meseca do desetog meseca odojčeta i primere jelovnika.

Uvođenje mešovite ishrane od početka 5. meseca do 10. meseca odojčeta

Starost
(mjeseci)

Količina

Namirnice za uvođenje

5–6

90–100 g

Povrće: šargarepa, keleraba, tikvice, karfiol, brokula, komorač, spanać...

30–45 g

Voćni sok bez dodanog šećera: sok od jabuke ili ribizle, odnosno sok obogaćen vitaminom C (40 mg vitamina C/100 ml) – umešajte u kašicu od povrća

40–60 g

Skrob: krompir, pirinač, kukuruz (palenta)

20–30 g

Nemasno meso:teleće, pileće, ćureće, zečetina

8–10 g

Masti: ulje uljane repice ili sojino, povremeno maslac...

* Ručak: kašica od povrća, krompira i mesa (150–200 g)
Mesec dana nakon početka uvođenja hrane zamenite prvi mlečni obrok.

6–8


100–120 g

Povrće: šargarepa, keleraba, tikvice, karfiol, brokula, komorač, spanać...

20 g

Voće:sveže sezonsko voće: jabuke, kruške, breskve, nektarine, kajsije, borovnice; banane (pošto su veoma slatke, treba ih zgnječiti sa manje slatkim voćem)

60–80 g

Skrob: krompir, pirinač, kukuruz (palenta)
Gluten:pšenica (krupica), raž, ječam, ovas
Optimalno uvođenje glutena: između 6. i 7. meseca života

30–40 g

Nemasno meso:teleće, pileće, ćureće, zečetina
Morske ribe: skuša, sardele, losos
Žumance od jaja:1-put nedeljno

10–12 g

Masti:ulje uljane repice ili sojino, povremeno maslac...

Ručak: kašica od povrća, krompira i mesa (200–250 g)
** Večera: mlečno-žitna kašica (200–250 g)
** Mesec dana nakon početka uvođenja ručka zamenite drugi mlečni obrok.

8–9




100–120 g

Povrće: šargarepa, keleraba, tikvice, karfiol, brokula, spanać...

100 g

Voće:sveže sezonsko voće: jabuke, kruške, breskve, nektarine, kajsije, borovnice; banane (pošto su veoma slatke, treba ih zgnječiti sa manje slatkim voćem)

60–80 g

Skrob: krompir, pirinač, kukuruz (palenta)
Gluten: pšenica (krupica), raž, ječam, ovas, heljda
Optimalno uvođenje glutena: između 6. i 7. meseca života

20 g

Integralne žitarice:zobene pahuljice, ražene pahuljice, ovsene pahuljice, integralna testenina, integralni pirinač

30–40 g

Nemasno meso: teleće, pileće, ćureće, zečetina
Morske ribe: skuša, sardele, losos
Žumance:1-put nedeljno

20 g

Mlečni proizvodi: obični jogurt, sveži sir, sir, kisela i slatka pavlaka
Jogurt, sveži sir i sir dodaju se kao sastavni deo kašice, a nikada kao samostalan obrok.

12-15 g

Masti:ulje uljane repice ili sojino, maslinovo ulje, povremeno maslac...

Ručak: kašica od povrća, krompira i mesa (200–250 g)
Večera: mlečno-žitna kašica (200–250 g)
*** Popodnevna užina: žitno-voćna kašica (200–250 g)
*** Dva meseca nakon uvođenja čvrste hrane zamenite i treći mlečni obrok.

Voćne kašice

Pri uvođenju novih namirnica u ishranu odojčeta upravo zbog svoje slatkoće voće više nije na prvom mestu. Nove direktive, naime, preporučuju uvođenje voća na samom kraju, kada smo u ishranu odojčeta već uveli većinu povrća, mesa i ribe.

Pročitaj članak
Tajana Würth Mosner
Tajana Würth Mosner,
stručna saradnica za Novalac

Česta glad

Na osećaj sitosti utiču različiti fizičko-hemijski nadražaji u ustima i ždrelu povezani sa žvakanjem i rastezanjem želuca.

Pročitaj članak
mag. Polona Gašperič
mag. Polona Gašperič,
regionalni voditelj robne marke Novalac
Članci o ishrani odojčadi