Voće

O voćnim kašicama i o tome kako ih pripremiti i kada ih početi davati već smo pisali. Ono što smo naučili je da žitno-voćne kašice u ishranu odojčeta počinjemo uvoditi tek nakon povrća, mesa i žitarica. Treći obrok koji će zameniti prepodnevno ili popodnevno dojenje u obliku voćno-žitne kašice ili voćno-mlečne kašice biće idealan prelazni obrok pre ručka, odnosno večere.

Nove smernice ne ograničavaju voće ni prilikom uvođenja mešane hrane. Ranije smo govorili da se bobičasto voće ne nudi odojčadi jer se smatra namirnicom koja često izaziva alergije. Isto je važilo i za kivi. Danas su stručnjaci na osnovu brojnih ispitivanja utvrdili da na žalost ne možemo sprečiti razvoj alergije ako potencijalno opasne namirnice ne uvodimo u ishranu. Zato važi pravilo da prvo ponudimo prokuvano voće, a onda nakon nekoliko dana istu vrstu sirovog voća.

Leto polako daje ruku jeseni i to je vreme kada voća stvarno imamo u izobilju. Ako imate odojče ili malo dete koje voli voće, što više voća ostavite u zamrzivač ili skuvajte marmeladu sa želiranim šećerom. Znam, sada ćete reći da je marmelada koncentrat šećera! Imate pravo i zato je važno znati kako da upotrebljavamo marmeladu. Kašičica domaće marmelade od kajsija koju ste pomoću želiranog šećera i štapnog miksera kuvali samo10 minuta, pomešana sa čašom običnog jogurta ili svežeg sira, stvoriće čudo i izuzetno dobar obrok. Marmelada je odlična i u mlečno ovsenoj kašici.

U nastavku još nekoliko reči o letnjem voću, prvenstveno o onome što sadrži.

Kajsije

Kajsije imaju baršunastu narandžastoružičastu kožicu i kašasto mirisno meso sa malo soka. Domovina kajsija je Kina. U Evropu ih je doneo Aleksandar Veliki. 

Kajsije se beru kada su odgovarajuće zrele pošto prerano ubrane neće sazreti. Ako kupujemo kajsije, uvek odaberimo čvrste narandžastoružičaste plodove, a zelene ostavimo jer će ukus biti neprijatan. Nekoliko dana možemo ih čuvati na sobnoj temperaturi ili najviše nedelju dana u plastičnoj kesi u frižideru.

Kajsije sadrže izuzetno mnogo beta-karotena (antioksidans), mineralnih materija i vitamina A. Energetska vrednost kajsija je mala, naime 1 plod (65 g) sadrži samo 20 kcal/84 kJ.

Kajsije se suše često kao smokve i šljive. Sušene su bogat izvor gvožđa, ali im se često dodaje sumpor da zadrže narandžastu boju kao i sveže kajsije. Ako uzmete suve kajsije, bolje su one koje su braon jer su sušene bez prethodnog dodavanja sumpora! Ali pazite, polovina suve kajsije ima istu energetsku vrednost kao jedna sveža! Kajsije su jednostavno idealne za pripremu izvrsne domaće marmelade ili džema i dobro će doći da obogate užine odojčeta ili deteta zimi. Kajsije možete i zamrznuti, najbolje je da izvadite koštice prepolovite ih, zimi ih možete upotrebite za kompot ili pripremu voćne kašice.

Breskve i nektarine

Breskve i nektarine su srodna vrsta, jedino što breskve imaju dlakavu kožicu, a nektarine glatku. Domovina breskve je Kina, a nektarine Persija, zato je neki nazivaju persijska šljiva. Reč šljiva upotrebljava se zbog glatke kožice kod nektarine.

Breskve su ukusne, a njihova energetska vrednost je mala: 60 kcal/250 kJ u 100 g. Mala deca jednom breskvom zadovolje celodnevne potrebe za vitaminom C, a osim toga breskva ima i malo vitamina A i B. Sadrži biljna vlakna i odlična je u sprečavanju zatvora. Nektarina ima nešto manju energetsku vrednost (45 kcal/188 kJ u 100 g), dobar je izvor kalijuma i fosfora, kao i vitamina A i C.

I breskve i nektarine najbolje su sveže, nekoliko dana mogu se čuvati u frižideru, a izdržaće dugo isečene na kriške u zamrzivaču. Zimi od njih možemo pripremiti osvežavajući kompot, ali na žalost za vreme zamrzavanja gube dobar deo vitamina.

Maline


Maline spadaju u botaničku grupu za koju je karakteristično trnovito grmlje. Dobro uspevaju u hladnom, vlažnom podneblju Evrope, Azije i čak Aljaske. Neke sorte malina koje dobro uspevaju u suvim i toplijim uslovima uzgajaju se i u Severnoj Americi.

Maline su, kao što je karakteristično za tu grupu, dobar izvor vitamina C, kalijuma, nijacina i riboflavina, kao i vlakana. Imaju malu hranjivu vrednost, samo 25 kcal (105 kJ)/100 g.

Na žalost, hranjiva vrednost malina brzo se smanjuje nakon branja, zato ih treba što pre pojesti kada se uberu i u frižideru se ne smeju čuvati više od dva dana. Radije ih zamrznite, naime plodovi nakon odmrzavanja ostaju kakvi su bili pre zamrzavanja. Maline se peru samo ako je to neophodno, naime vrlo su retko prljave (naravno, za malu decu ih ipak operite, pogotovo ako ih niste brali sami). Dobro se mogu kombinovati sa drugim voćem, npr. kruškom ili dinjom. Lagano prodinstane maline svojom aromom i ukusom obogatiće čašu jogurta ili žitnu kašicu. Pošto maline kao i ostalo bobičasto voće sadrže mnogo pektina, dobre su i za marmeladu ili žele.

Dinje

Slatke dinje spadaju u veliku porodicu bundeva, u koju spadaju i krastavci, bundeve i tikvice. Domovine dinje su Afrika i Azija, a u Kini ih poznaju već tri milenijuma. U Evropu, tačnije u Španiju, donesene su iz Afrike, odakle su se širile u Italiju i Francusku. Kristofer Kolumbo odneo ih je čak sa sobom u Ameriku.

Dinja sadrži dosta vode i ima malu energetsku vrednost, 30 kcal/125 kJ u 100 g. Što je meso aromatičnije narandžaste boje, sadrži više korisnoga karotena (antioksidant).

Dinje se dele na letnje sorte koje imaju braonkastu izbrazdanu koru i zimske sorte koje imaju glatku, svetložutu koru i bledo, sočno meso. Najpoznatija je sorta letnjih dinja kantalupe (ime po su dobile italijanskom gradiću Cantalupo) i ima koru u obliku braonkaste mreže. Dobro zrela je dinja koja se kod peteljke na pritisak palca lagano udubljuje, ali ne previše jer to znači da je već počela truliti.

Lubenice

Lubenica je mnogo veća od dinje, a može biti okrugla ili ovalna. Najveće lubenice imaju i po 15 kg. Lubenica ima čvrstu tamnozelenu koru sa svetlijim zelenim šarama, a neke vrste nemaju svetlije pruge. Aroma mesa lubenice mnogo je blaža od dinje, a uprkos tome, ako je dobro ohlađena, pravo je osveženje u vrućim letnjim danima.

Domovinom lubenica smatra se Indija, ali je takođe moguće da potiče iz tropske Afrike. U Evropu je stigla tek u 13. veku i u Italiji se smatra simbolom mučeništva svetog Lovre, zaštitnika kuvara. Zato se na dan Sv. Lovre 10. avgusta u Firenci svake godine održava festival lubenica.

Klasična prugasta lubenica spada u sortu Tigar i ima vatreno crveno meso, koje je od svih vrsta lubenica najaromatičnije. Poznata je i vrsta zlatna lubenica, koja ima živo žuto meso i nežan ukus. Poslednjih godina i kod nas se javlja sorta Sugar baby, manje lubenice koje ne teže više od 2–3 kg, a imaju tamnozelenu koru bez pruga i slatko crveno meso.

Poput dinje i lubenica ima malu energetsku vrednost, 30 kcal/125 kJ u 100 g. Kad je ponudimo maloj deci, pazimo da očistimo koštice da ne bi slučajno koja skrenula u dušnik. Kad je ponudimo maloj deci, pazimo da očistimo koštice da ne bi slučajno koja skrenula u dušnik.

Grožđe

Grožđe je jedno od najstarijih vrsta voća, naime raslo je još u kameno doba na Kavkazu. Čovek je vrlo rano otkrio da iz njega može dobiti ukusan sok, koji je nakon završene fermentacije još ukusniji (vino). Bobice grožđa rastu na vinovoj lozi u visećim grozdovima koji su zelene, bledo žute, plavkaste, lila ili crvene boje. 

Grožđe je jedna od najhranljivijih vrsta voća jer sadrži mnogo prirodnog šećera, kalijum, gvožđe, vlakna i ima dvostruko veću energetsku vrednost (80 kcal/335 kJ u 100 g) od jabuke ili kruške.

Što se tiče sorte grožđa, postoje bele sorte i crne sorte. Po svrsi upotrebe strogo razlikujemo stone sorte od vinskih sorti. Kod stonih sorti poznajemo one sa košticama i one bez njih. Najbolja je sorta stonog grožđa muskatno grožđe, koje nema koštice, a ima velike bobice divnog mirisa i ukusa. Prepoznajemo ga i po tome što se prodaje bezbedno omotan u mekani papir da ne izgubi prelepi izgled opne grožđa.

Rabarbara

Rabarbara je povrće, a ne voće i srodnik je kiselice. Jestive su mesnate peteljke listova, koje su sočne i kisele istovremeno. Listovi rabarbare su otrovni jer sadrže mnogo oksalne kiseline. Rabarbara je pravo letnje povrće koje se većinom jede kao voće. Peteljke listova zelene su do ljubičastoružičaste boje, ove druge su mnogo ukusnije.

Domovina rabarbare je Sibir. Spada u namirnice sa najmanjom energetskom vrednošću, ima naime samo 7 kcal/29 kJ u 100 g. 

Sadrži znatnu količinu kalcijuma, kalijuma i vitamina B1. Pripisuju joj se i laksativna svojstva. 

Rabarbara se upotrebljava kod male dece kao dodatak kompotu od jabuka. Ako kompotu od rabarbare dodamo malo banane, ne treba dodavati šećer, a ukus novonastale kašice jednostavno je božanski. Rabarbara se može blanširati i zamrznuti pa upotrebljavati u zimsko vreme kada je dostupno manje raznovrsnog voća i povrća.

Hranjenje na flašicu – kada i koliko

Posle rođenja deteta mame su često zabrinute i pitaju se da li njihovo odojče dobija dovoljno hrane. Najbolji pokazatelj je pravilno dobijanje na težini. Ako je odojče hranjeno na flašicu, merenje količine popijenog mleka je jednostavnije nego kod dojenja.

Pročitaj članak
Tajana Würth
Tajana Würth,
stručna saradnica za Novalac

Česta glad

Na osećaj sitosti utiču različiti fizičko-hemijski nadražaji u ustima i ždrelu povezani sa žvakanjem i rastezanjem želuca.

Pročitaj članak
mag. Polona Gašperič
mag. Polona Gašperič,
regionalni voditelj robne marke Novalac
Članci o ishrani odojčadi