Voćne kašice

Voćem se smatraju svi jestivi plodovi biljaka koji sadrže fruktozu, odnosno voćni šećer. Još naši preci su počeli da jedu voće zbog njegovog slatkog ukusa. Iskustvo ih je naučilo da to što je voće slatko je i najverovatnije garancija da plod nije otrovan. Osim fruktoze u voću se mogu nalaziti i drugi šećeri (glukoza, saharoza), a svi oni daju sladak ukus i energiju. Voće je odličan izvor brojnih drugih hranjivih sastojaka: vitamina C, karotenoida, folne kiseline, antioksidanasa i nutritivnih vlakana.

Voće se uvodi zadnje

Pri uvođenju novih namirnica u ishranu odojčeta upravo zbog svog slatkog ukusa voće više nije na prvom mestu. Nove direktive naime preporučuju uvođenje voća na samom kraju, kada smo u ishranu odojčeta već uveli većinu povrća, mesa i ribe.

Pokazalo se da odojče lakše prihvata ukuse povrća i drugih manje slatkih namirnica ako ih sa slatkim ukusima upoznamo kasnije. Jedini ukus koji odojče donosi sa sobom na svet je ukus za slatko. Kad smo u prošlosti kao prvo jelo odojčetu ponudili kašicu od jabuka ili zgnječenu bananu, većinom je kasnije bio veliki problem sa uvođenjem povrća. Osim toga i period isključivog dojenja produžava se do šestog meseca, a kasnije je najvažnije uvesti meso i ribu kao jedini dobar izvor gvožđa koji je odojčetu u tom uzrastu neophodno potreban. Zalihe gvožđa u tkivu su ispražnjene u ovom periodu. Kada bismo u uzrastu od šest meseci počeli uvoditi prvo voće, onda bi povrće i meso došli na red od osmog ili devetog meseca. U tom periodu kod odojčeta bi se već razvila anemija zbog nedostatka gvožđa, a sa njom i loš apetit, što bi još otežalo uvođenje dopunske ishrane.

Zato se žitno-voćne kašice počinju uvoditi u ishranu odojčeta tek nakon uvođenja povrća, mesa i žitarica. Voćni sok možemo početi da dodajemo u povrtno-mesne kašice i ranije pošto sadržaj vitamina C, koji se nalazi u soku, poboljšava apsorpciju gvožđa. Najbolje je pri tome upotrebljavati sveže isceđene sokove koji se u količini od 2 do 3 kašike umešaju u kašicu od povrća, mesa i krompira.

Dva meseca nakon uvođenja dopunske ishrane vreme je da se treći mlečni obrok zameni žitno-voćnom kašicom i da dete stvarno upozna voće. Pošto je voće siromašno belančevinama, a i žitarice sadrže samo manju količinu belančevina, žitno-voćna kašica može biti samo dopuna drugih obroka bogatih belančevinama. Ali zato je žitno-voćna kašica bogata manganom, bakrom, cinkom, kao i vitaminima B6 i C. Ako žitno-voćnoj kašici dodamo još kašičicu svežeg sira ili običnog jogurta, obrok postaje bogatiji belančevinama.

Ovsene pahuljice sa kajsijama

  • 20 g ovsenih pahuljica
  • 90 ml vode
  • 100 g kajsija
  • 5 g ulja uljane repice

Priprema:

Ovsene pahuljice skuvajte u vodi, sveže i zrele kajsije zgnječite ili naseckajte te ih umešajte u skuvane i malo ohlađene pahuljice. U kašicu dodajte još kašičicu ulja uljane repice i ponudite detetu. Kada prvi put upoznajete dete sa kajsijom, ponudite je najpre u prokuvanom obliku.

Kruška sa pšeničnim grizom

  • 15 g pšeničnog griza
  • 100 ml vode
  • 100 g oljuštene kruške
  • 15 ml soka od ribizle
  • 5 g ulja uljane repice

Priprema:

Oljuštite krušku, nasecite je na komadiće i na brzinu prokuvajte da se malo smekša. Komadiće kruške izvadite iz vode i zgnječite, a u ostatku vode skuvajte pšenični griz. Kada se griz malo ohladi, umešajte kašicu od krušaka, sok od ribizle i kašičicu ulja te poslužite detetu.

Pirinač sa bananom i avokadom

  • 20 g pirinača
  • 60 g banane
  • 30 g avokada
  • 15 ml soka od pomorandže

Priprema:

Skuvajte pirinač u vodi. Zrelu bananu i avokado zgnječite viljuškom i dodajte pirinču kada se malo ohladi. Možete takođe dodati kašiku sveže isceđenog soka od pomorandže.

Hranjenje na flašicu – kada i koliko

Posle rođenja deteta mame su često zabrinute i pitaju se da li njihovo odojče dobija dovoljno hrane. Najbolji pokazatelj je pravilno dobijanje na težini. Ako je odojče hranjeno na flašicu, merenje količine popijenog mleka je jednostavnije nego kod dojenja.

Pročitaj članak
Tajana Würth Mosner
Tajana Würth Mosner,
stručna saradnica za Novalac

Česta glad

Na osećaj sitosti utiču različiti fizičko-hemijski nadražaji u ustima i ždrelu povezani sa žvakanjem i rastezanjem želuca.

Pročitaj članak
mag. Polona Gašperič
mag. Polona Gašperič,
regionalni voditelj robne marke Novalac
Članci o ishrani odojčadi