Uvođenje dopunske ishrane

U periodu od 5. ili 7. meseca (dakle u starosti od navršenog 4. ili 6. meseca) energetska vrednost nutrijenata u majčinom mleku, odnosno mlečnoj formuli više nije dovoljna za brzi rast i razvoj odojčeta.

Prvi nutrijenti kojih nema dovoljno u ishrani dojene odojčadi su gvožđe i cink. Zato počinjemo uvoditi kašastu/čvrstu hranu između navršenog 4. i 6. meseca, ali ne pre 17. nedelje i ne nakon 26. nedelje, što znači da svako odojče treba da počne da jede kašastu hranu do navršene 26. nedelje.

Nakon navršenog 6. meseca života odojče je već razvijeno da može da nauči da jede na kašičicu. Svaku novu namirnicu uvodimo postepeno i to jednom dnevno u maloj količini, 1 do 2 kašičice, prvo u tečnom stanju.

Nove namirnice se uvode u razmaku od 1 nedelje da se odojče navikne na novi ukus i da se kod eventualne preosetljivosti može lakše utvrditi koja je namirnica izaziva.

Novi obroci: kašica od povrća, krompira i mesa za ručak, mlečno-žitna kašica za večeru i žitno-voćna kašica za popodnevnu užinu uvode se tako da se tri puta u razmaku od četiri nedelje jedan mlečni obrok zameni novim obrokom (tabela 1).

Preporuke važe za zdravu odojčad koja dobijaju na telesnoj težini i rastu u skladu sa preporukama.

Izvor: Sažeto prema Evropskim preporukama udruženja ESPGHAN i ESPACI, kao i srpskim preporukama za ishranu odojčadi

Tabela 1: Uvođenje dopunske/komplementarne/mešovite/kašaste hrane

Preporuke za ishranu zdravog odojčeta:

• Prilikom uvođenja kašaste hrane dojenje se nastavlja.
• Nove namirnice uvode se u razmacima od jedne nedelje.
• Treba insistirati na uvođenju nove hrane (naročito povrća) od 8 do 11 puta, čak i ako dete ne prihvata kod prvih pokušaja.
• Počinje se niskoalergogenim namirnicama: povrćem (šargarepa, krompir, karfiol, keleraba, tikvice), pirinčanim, kukuruznim pahuljicama, zatim voćnim kašicama (jabuka, kruška, banana).
• Hleb: nakon 10. meseca.
• Kravlje mleko: kao samostalni glavni napitak nakon navršene prve godine, iako se male količine mogu dodati kašastoj ishrani (npr. za pripremu žitne kašice, pire krompira…).
• Gluten (sadrže ga: pšenica, pšenični griz, raž, ječam, zob, zobene pahuljice, biožitarice za odojčad, testenina): gluten se uvodi u malim količinama između 6. i 7. meseca odojčeta, dok je još dojeno.
• Jaja: žumance: nakon navršenog 6. meseca, belance: nakon navršene 1. godine.
• Šećer, so: nakon navršene 1. godine.
• Med: nakon navršene 1. godine.
• Riba: nakon navršenog 6. meseca, što svežija, mlada riba (npr. skuša, haringa, sardine, losos).
• Plodovi mora: nakon navršene 1. godine.
• Kašasta hrana sa komadićima: preporučuje se uvođenje pre navršenog 10. meseca jer se kod kasnijeg uvođenja javlja više poteškoća prilikom hranjenja.
• Za vreme uvođenja mešovite ishrane kod još dojenog deteta više od 90% gvožđa mora biti obezbeđeno nemlečnom hranom koja mora sadržavati dovoljno bioraspoloživog gvožđa (crveno meso itd.).

Prelaz na prilagođenu porodičnu ishranu

Od 10. meseca dete je sve samostalnije dok jede i želi učestvovati u obrocima. Pored tečne i pasirane hrane možemo mu ponuditi i čvrstu hranu obzirom da dete već ima zube. Meso, ribu, povrće i voće više ne treba pasirati, već se secka na sitne komadiće.

Najvažnija nova namirnica koju treba ponuditi detetu jeste hleb.

Umesto kašice od povrća, krompira i mesa može mu se ponuditi ručak koji sadrži povrće, krompir (ili pirinač ili testeninu) i malo mesa ili ribe.

Žitno-voćna kašica je preporuka za prepodnevnu i popodnevnu užinu.

Mlečno-žitnu kašicu i jutarnje dojenje zamenite doručkom i večerom koji sadrže majčino mleko ili mlečnu formulu, naizmenično hleb ili pahuljice i naizmenično voće ili povrće.

Dete treba naučiti na pravilan ritam ishrane: tri glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dva međuobroka (prepodnevna i popodnevna užina).