Važnost gvožđa u ishrani

Anemija ili slabokrvnost u zemljama u razvoju pogađa čak više od 42% dece mlađe od pet godina, a učestalost anemije najveća je tokom brzog rasta deteta (od 6. do 24. meseca života).

Uzroci anemije su razni, od nutritivnih i deficitarnih (nedostatak gvožđa, folne kiseline, vitamina B12) do infektivnih (infekcije u sistemu za varenje). Jedna od najčešćih deficitarnih anemija je ona uzrokovana nedostatkom gvožđa.

Najčešći razlozi nedostatka gvožđa

Najčešći razlozi nedostatka gvožđa su nedovoljan unos gvožđa ishranom, smanjena apsorpcija gvožđa, povećane potrebe za gvožđem i hronična krvarenja. Nedostatak gvožđa može izazvati sideropeniju i anemiju. Kod sideropenije su smanjene zalihe gvožđa u mišićima i jetri, a kod anemije su smanjene količine gvožđa, odnosno hemoglobina u krvi, za čiju je najmanju koncentraciju kod dece do pet godina Svetska zdravstvena organizacija (WHO) odredila 110 g/L.

Potrebe odojčadi za gvožđem

Zdrava terminska novorođenčad, normalne telesne mase rađaju se sa zalihama gvožđa dovoljnim za rast i razvoj u prvih pet do šest meseci života. Tokom tog perioda odojčetu treba mala, gotovo zanemariva, količina egzogenog gvožđa, što objašnjava relativno mali udeo gvožđa u majčinom mleku. 

Tokom drugih šest meseci potrebe za gvožđem kod odojčadi se značajno povećavaju. U toj starosti potrebna količina gvožđa po kilogramu telesne mase deteta veća je nego u bilo kom drugom periodu njegovog života: 0,1 mg/kg telesne mase. To je period kada se kreće sa dohranom i uvođenjem namirnica bogatih gvožđem.

Gvožđe u namirnicama

Izbor i kombinacija namirnica i oblik gvožđa koji namirnica sadrži utiču na apsorpciju gvožđa u organizmu. Skoro 25% hem gvožđa, nalazi se isključivo u mesu i ribi, apsorbuje se u organizam, što je značajno više od apsorpcije ne-hem gvožđa (5–15%), kojim su bogate namirnice i životinjskog i biljnog porekla (lisnato povrće, žitarice), a čiju apsorpciju pomaže askorbinska kiselina, poznatija kao vitamin C.

Mnoge namirnice u svom sastavu sadrže materije koje čvrsto vežu gvožđe i tako usporavaju i onemogućavaju njegovu apsorpciju, to su npr. fitati, prisutni u integralnim žitaricama i soji, kalcijum i fosfor iz mleka, kao i fenolna jedinjenja u čaju, kakau i kafi. Prerano (pre 9. do 10. meseca života) uvođenje kravljeg mleka u ishranu odojčeta može izazvati mikroskopska krvarenja u sistemu za varenje i na taj način anemiju. Kravlje mleko je loš izvor gvožđa i zato se kao glavni napitak preporučuje majčino mleko ili ako to nije moguće, adaptirana mlečna formula.

Prilikom pripreme jela mora se razmišljati o kombinaciji namirnica i količini koju dete može da pojede. Pošto odojčad i deca imaju velike potrebe za gvožđem, a konzumiraju količinski manje obroke, preporučuje se da se namirnice bogatije gvožđem (meso i povrće) jedu sa namirnicama bogatim vitaminom C (voće i prirodni voćni sokovi, povrće) i da se izbegava njihova kombinacija sa namirnicama koje onemogućavaju apsorpciju gvožđa.

Iako je ishranom gotovo nemoguće uneti prekomernu količinu gvožđa u organizam, nekontrolisano uzimanje dodataka ishrani često zna biti uzrok toga. Prevelika količina gvožđa u organizmu može imati teške posledice na zdravlje, kao što je negativan efekat na apsorpciju drugih minerala (cink, bakar).

Evropsko društvo za dečiju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) predložilo je mere prevencije nedostatka gvožđa kod odojčadi i male dece koje uključuju dojenje ili, ako to nije moguće, upotrebu adaptirane mlečne formule, uvođenje kravljeg mleka nakon prve godine života i konzumiranje namirnica bogatih gvožđem.

Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
nutricionist/dijetetičar
Klinika za dečije bolesti Zagreb