Šećer i so u ishrani deteta

Deca imaju urođenu sklonost prema prihvatanju slatkog i slanog ukusa, kao i odbojnost od kiselih i gorkih ukusa.

Evolucijski  kod dece je razvijena sklonost da  prihvataju energetski bogatu hranu (slatko), a instinktivno izbegavaju hranu koja može loše uticati na njihovo zdravlje. Ove genetske predispozicije razvijene su još u prošlosti, kada se hrana, i to pogotovo ona visoke energetske vrednosti, relativno teško i retko nalazila.

Danas se javlja briga da upravo te urođene sklonosti ka ovakvoj vrsti hrane mogu biti preduslov za neuravnoteženi unos hranljivih materija. Danas nam je svuda lako dostupna energetski bogata hrana koja sadrži veliku količinu šećera, masti i soli.

Genetske predispozicije je moguće korigovati korišćenjem iskustva koje imamo. Roditelji imaju izuzetno važnu ulogu u razvoju detetovih sklonosti prema hrani i ukusima. Zbog toga se kod odojčadi, prilikom uvođenja novih namirnica u ishranu preporučuje uvođenje namirnice u izvornom obliku, bez dodatog šećera i soli. To je značajno jer ide u prilog kako trenutnom zdravlju tako i mogućnosti da sklonosti prema slatkim i slanim ukusima se odlože i svedu na niže nivoe.

Šećer

Ugljeni hidrati su najvažniji izvor energije za naše telo. Podeljeni su u dve velike grupe: prosti ugljeni hidrati (šećeri) i složeni (skrob). Prosti ugljeni hidrati uključuju, između ostalih, poznate voćne šećere (fruktozu i glukozu), mlečni šećer (laktozu) i beli šećer (saharozu).

Beli šećer se dobija iz šećerne repe ili šećerne trske. Odličan je izvor energije, ali ne daje telu ni jedan važan nutrijent. Prekomerno unošenje šećera u organizam je glavni faktor rizika za stvaranje zubnog karijesa, prekomerne telesne težine i pojave dijabetesa, diareje. 

Poznato je da se prosti šećeri nalaze u sokovima, slatkišima, desertima. Često, šećeri su skriveni i u nekim drugim namirnicama kao što su: kečap, razne vrste pahuljica, peciva, voćni jogurti, konzervisano voće i povrće, razni gotovi umaci, prelivi i sl.

Nije neophodno u potpunosti izbaciti rafinisani šećer iz ishrane vašeg deteta. Zapravo, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) predviđa ograničavanje unosa rafinisanog šećera na 5 do 10% od ukupnih dnevnih energetskih potreba. To znači da od preporučenog dnevnog unosa za decu od 1. do 4. godine koji iznosi 1000 kcal, 50 do 100 kcal može da potiče iz prostih šećera (to podrazumeva 2 do 4 kafene kašičice).

So

Uloga soli, odnosno natrijum-hlorida je da održava ravnotežu tečnosti u telu i pomaže funkciju sistema za varenje i nervnog sistema.

Deci je potrebna veoma mala količina soli (1 do 2 g na dan). Svoje potrebe će prirodno zadovoljiti pravilnim načinom ishrane. Kao i prema slatkom, deca imaju urođenu sklonost prema slanom ukusu. Zbog toga postoji velika verovatnoća da će deca u čijoj su ishrani zastupljena slana jela, razviti još veću sklonost prema dodatnom soljenju hrane. Poznato je da veliki unos soli može izazvati zdravstvene probleme kasnije u životu, npr. visoki krvni pritisak.

Pored soli koja se dodaje prilikom pripreme hrane, deca unesu čak ¾ ukupne soli skrivenu u gotovoj hrani kao što su grickalice, razne pahuljice, salame, sirevi, umaci i konzervisani proizvodi.

Najbolji način na koji se može smanjiti unos šećera i soli u ishrani vašeg deteta je pre svega da postavite meru umesto zabrane. Važno je eliminisati gazirane napitke i sokove, smanjiti unos grickalica (čips, slani štapići i sl.). Pažljivo proverite deklaracije proizvoda koje kupujete i odlučite se za pametnu kupovinu. Dodavanjem nekih prirodnih sastojaka možete dodatno zasladiti hranu, npr. dodavanjem cimeta, muskatnog oraščića, suvog grožđa. Takođe možete poboljšati ukus hrane koju pripremate raznim prirodnim začinima kao što su bosiljak, peršun, origano i sl.

Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
klinički dijetetičar/nutricionist

Referentni centar za dečiju gastroenterologiju i ishranu
Centar za poremećaje ishrane i kliničku dijetetiku
Klinika za dečije bolesti
KBC Sestre milosrdnice
Klaićeva 16, Zagreb