Vitamin D ili »vitamin svetlosti«

Vitamin D pripada grupi vitamina rastvorljivih u mastima, prirodno je prisutan u vrlo malo namirnica, a uključuje više biološki aktivnih materija poznatih pod nazivom kalciferoli.

Najpoznatiji egzogeni oblici su ergokalciferol (vitamin D2) poreklom iz biljnih namirnica i holekalciferol (vitamin D3) iz namirnica životinjskog porekla. Endogeni vitamin D podrazumeva holekalciferol, koji je ljudski organizam sposoban da proizvede iz holesterola delovanjem sunčeve svetlosti (UVB zračenja). Međutim, svi ti oblici vitamina D moraju proći aktivaciju kroz dva stepena hidroksilacije, u jetri i bubrezima, gde konačno nastaje aktivni oblik – 1,25 dihidroksi holekalciferol.

Održavajući odgovarajući nivo kalcijuma i fosfata u serumu, vitamin D omogućava normalnu mineralizaciju kostiju, kao i rast i razvoj koštanog tkiva. Osim što ubrzava apsorpciju kalcijuma, vitamin D ima i druge uloge u organizmu, kao što su modulacija rasta ćelija, neuromišićnih i imunoloških funkcija te smanjenje procesa upale.

Nedostatak vitamina D najčešće pogađa decu zbog rasta i razvoja, posebno onu mlađu od tri godine. Kod novorođenčadi status vitamina D uveliko je predodređen vitaminskim statusom majke, od kojeg zavisi i količina vitamina D u njenom mleku. Glavni razlozi nedostatka vitamina D kod odojčadi jesu ishrana zasnovana na majčinom mleku ili, dohrana namirnicama relativno siromašnima vitaminom D i, zbog opasnosti od opekotina, mala izloženost suncu. Upravo iz tih razloga Evropsko društvo za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu preporučuje dodavanje vitamina D kod odojčadi od navršenog 1. meseca života bez obzira na vitaminski status majke.

Nedostatak vitamina D može izazvati ozbiljne posledice na zdravlje deteta, od kojih je najpoznatiji rahitis. Tu bolest karakteriše demineralizacija koštanog tkiva, što uzrokuje omekšavanje i deformaciju kostiju, odložen razvoj zubne gleđi i dentina, hipokalcemiju, bol u kostima, slabost u mišićima te slabije napredovanje i niski rast.

Sva odojčadi i deca imaju povećan rizik od nedostatka vitamina D, a u posebno rizične grupe spadaju: tamnoputa deca, deca malo i retko izložena suncu (koja većinu vremena provode u zatvorenom prostoru te im je telo velikim delom pokriveno odećom), deca dugo dojena do kasnog odojačkog perioda bez dodavanja vitamina D i deca koja boluju od nekih hroničnih bolesti.

Pošto su zabeležene pojave toksičnosti vitamina D, preporučuje se da suplementacija uvek bude pod nadzorom stručnjaka. Velike doze vitamina D mogu uzrokovati u prvom redu hiperkalcemiju, koja se zatim povezuje sa pojavom velike žeđi, zaostajanja u rastu, anoreksije, povraćanja, smanjenje IQ, kao i pojave kalcifikacije mekog tkiva i stvaranja bubrežnih kamenaca.

Malo je prirodnih izvora vitamina D. Masna riba (haringa, skuša, tuna, sardine, losos) i ulje jetre bakalara najbogatiji su izvori vitamina D3, a manje količine nalaze su u goveđoj jetri i žumancetu. Dobar izvor ergokalciferola, odnosno vitamina D2, čine gljive i kvasci. Danas se upravo tim oblicima obogaćuju mleko i mlečni proizvodi, kao i druge namirnice prirodno siromašne vitaminom D.

Sunce nije samo najveći izvor energije nego i vitamina D, zato je dugo toplo leto najbolja suplementacija „vitamina svetlosti“.

Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
klinički dijetetičar/nutricionist

Referentni centar za dečiju gastroenterologiju i ishranu
Centar za poremećaje ishrane i kliničku dijetetiku
Klinika za dečije bolesti Zagreb, Klaićeva 16