Začini u ishrani dece

Začini su, prema standardima ISO, proizvodi biljnog porekla ili njihove smeše, bez primesa, karakterističnog mirisa i ukusa koji se dodaju jelima, prehrambenim proizvodima i pićima radi poboljšanja arome i bolje svarljivosti.

Nije neophodno da "začinjeno" znači "ljuto", nego taj izraz obuhvata čitav niz ukusa i aroma, kao i različite vrste začinskog bilja i povrća. Začini su klasifikovani od blagih, preko aromatičnih do ljutih i oštrih.

Upoznavanje deteta sa različitim ukusima i mirisima ne započinje uvođenjem mešovite ishrane, nego deca uče dojenjem i osećaju promene u ukusu majčinog mleka, koje se menja sa njenom dnevnom ishranom i začinima koje koristi u pripremi jela.

Bitno je naglasiti da se u mlečnu hranu za odojčad nikako ne dodaju bilo kakvi začini.

Stručnjaci veruju da se uvođenje mešovite ishrane ranim izlaganjem različitim aromama majčinog mleka dete upoznaje sa ukusima i priprema za dohranu i uobičajene začine koji se koriste u njegovom domaćinstvu.

Dohrana bebe najčešće započinje namirnicama jednostavnih ukusa, ali i nove teksture. Prema preporukama stručnjaka sa uvođenjem začina u ishranu deteta treba sačekati do 8. meseca starosti. Začine se uvodi kao i nove namirnice, postepeno, ali u vrlo malim količinama i treba pričekati barem šest dana pre uvođenja novog začina da bi se smanjila opasnost od iritacije i utvrdio mogući uzrok bilo koje neželjene reakcije.

Najčešći začini u ishrani dece, prisutni u veoma malim količinama su:

• vanila
• cimet
• metvica
• korica od limuna i pomorandže
• bosiljak
• peršun
• origano
• ruzmarin
• beli luk
• sušena paprika
• sušeni paradajz
• muskatni oraščić
• biber

Pošto začini spadaju u grupu lekovitog bilja, značaj im je višestruk, od smirujućeg delovanja, preko poboljšanja varenja i apetita kod dece sve do antibakterijskog i antioksidativnog efekta. Začini koje vaše dete najbolje prihvata mogu vam pomoći i pri uvođenju novih namirnica u njegovu ishranu. Opšte poznato je da deca lakše prihvataju nove namirnice ako im se doda već poznati ukus.

Pravilan izbor začina veoma je važan zato što se na tržištu pojavljuju u raznim mešavinama. Najbolje je koristiti sveže začine (peršun, bosiljak, celer, beli luk, crveni luk, timijan) kontrolisanog porekla i sušene začine (vanila, cimet, kumin, šafran, sušeno povrće, biber) sa sertifikatima, jasnog sastava i roka trajanja.

Začine i mešavine začina koji sadrže primese: dodatu so ili šećer, pojačivače ukusa (MNG – mononatrijum-glutaminat) i veštačke boje treba u potpunosti izbegavati.
U domaćinstvu začine treba čuvati na čistom i suvom mestu, zaštićenom od svetlosti zbog očuvanja kvaliteta i sprečavanja kontaminacije.
Začini čine hranu za dete zanimljivijom i ukusnijom, čime se izbegava prekomerno soljenje i šećerenje u cilju poboljšanja ukusa.

Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
klinički dijetetičar/nutricionist

Referentni centar za dečiju gastroenterologiju i ishranu
Centar za poremećaje ishrane i kliničku dijetetiku
Klinika za dečije bolesti Zagreb, Klaićeva 16