Početna > Stručnjak savetuje > Deca i probiotici

Deca i probiotici

Zdrav i balansiran unutrašnji ekosistem gastrointestinalnog sistema izuzetno je važan za celokupno zdravlje odojčadi i male dece. Njihova crevna mikroflora zapravo je "prirodna imunizacija majke prirode" koja podstiče imuni rad creva i osigurava bolju odbranu od naseljavanja patogenih mikroorganizama, čime doprinosi sazrevanju imunog sistema.

Crevna mikroflora je jedan od najvažnijih faktora za dobro varenja, štaviše, upravo mikroorganizmi koji su stanovnici sistema za varenje osiguravaju neke od veoma važnih nutrijenata, i to za crevo, a i za čitav detetov organizam. Primarni sastav crevne mikroflore svakog deteta zavisi od njegovog rođenja, okoline i ishrane, pa je za svako dete jedinstven, kao što je jedinstven otisak prsta. Imuni sistem deteta izgrađuje se već za vreme trudnoće, tokom koje kardiovaskularnim sistemom majčine imune ćelije postaju sastavni deo organizma još nerođenog deteta. Unutrašnji ekosistem odojčadi zavisi od zdravstvenog stanja majke jer pri porođaju putem vaginalnoga kanala odojče dobija njenu mikrofloru. Ishrana i ubrzani način života današnjih žena često narušavaju zdravlje prirodne ekoflore. Zbog toga lekari ponekoj deci već u uzrastu odojčeta savetuju davanje probiotskih kultura radi poboljšanja zdravlja već od rođenja.

Dokazano je da na imuni sistem značajno utiču "dobre" bakterije, danas poznate kao probiotici. Ti mikroorganizmi prirodno naseljavaju crevo, sprečavaju vezivanje patogenih bakterija te tako štite dete od raznih bolesti. Danas su se te bakterije pokazale korisnima kod nadimanja, kolika, proliva i zatvora, međutim isto tako je njihova korist dokazana i u sprečavanju nastanka infekcija, alergija i dermatitisa, ali i, zanimljivo, u poboljšanju varenja i iskoristivosti majčinog mleka i kasnije ostalih namirnica.

Često je mikrosistem creva narušen. Njegov balans i kvalitet mogu biti poremećeni „kvarenjem“ stomaka, pojavom crevnih viroza, razvojem infekcija i, kako je već dobro poznato, upotrebom antibiotika. Iz tog razloga u zadnjih desetak godina sprovedena su mnoga istraživanja koja naglašavaju korist obnavljanja i održavanja balansa crevne mikroflore pre svega uravnoteženom ishranom bogatom probiotskim mlečnim proizvodima i raznim probiotskim preparatima kao dodacima ishrani.

Danas su najpoznatije i najzastupljenije grupe probiotskih bakterija rodovi Lactobacillus iBifidobacterium, od kojih su najpoznatije i najistraživanije vrste upravo Lactobacillus rhamnosus GG, Lactobacillus reuteri i Bifidobacterium lactis. Treba napomenuti da se uz navedene blagotvorne bakterije često pominje i kvasac vrste Saccharomyces boulardii. Kada se govori o terapijskom uzimanju probiotika, nije važna samo vrsta već i njihova količina, odnosno brojnost. Zato se na različitim probiotskim proizvodima broj živih bakterija uobičajeno označava kao eksponent od 109 do 1012 CFU (Colony forming units), što iznosi od jedne milijarde do jednog biliona jedinica formiranja kolonija koje ujedno označavaju uobičajene dnevne terapijske doze za odojčad i decu.

Svakodnevno i preventivno korišćenje probiotika podrazumeva upotrebu prehrambenih proizvoda koji su prirodno bogati izvori tih kultura. U prvom redu u te namirnica spadaju fermentisani mlečni proizvodi, kao što su jogurt, acidofil, kefir, kiselo mleko i razni sirevi, za koje se preporučuje dati ih odojčetu kroz njegove obroke, a uvode se prema kalendaru dohrane. Prilikom davanja probiotika bitno je imati na umu da se probiotski preparati na mlečnoj bazi ne daju bebama kojima mleko i mlečni proizvodi još uvek nisu uvedeni u ishranu ili koje imaju alergiju na kravlje mleko, ali odojčadi koja se hrani adaptiranim mlekom ovakav prehrambeni proizvod može se dati posle sedmog meseca starosti. Ako se radi o dojenom detetu ili detetu alergičnom na kravlje mleko, kao dodatak prehrani mogu se upotrebiti probiotici koji u svom sastavu nemaju mleko.

Koncept i funkcija probiotika kao promotora života (grč. pro bios) ne bi bili potpuni bez njihove hrane, odnosno prebiotika, nutritivnih vlakana rastvorljivih u vodi, poput inulina, oligofruktoze i fruktooligosaharida (FOS) prirodno prisutnih u majčinom mleku i u namirnicama poput žitarica, voća i povrća. Zato će balansirana i raznovrsna ishrana obezbediti zdravlje majke i deteta, a isto tako i njihove crevne mikroflore.

Hranjenje na flašicu – kada i koliko

Posle rođenja deteta mame su često zabrinute i pitaju se da li njihovo odojče dobija dovoljno hrane. Najbolji pokazatelj je pravilno dobijanje na težini. Ako je odojče hranjeno na flašicu, merenje količine popijenog mleka je jednostavnije nego kod dojenja.

Pročitaj članak
Tajana Würth Mosner
Tajana Würth Mosner,
stručna saradnica za Novalac

Česta glad

Na osećaj sitosti utiču različiti fizičko-hemijski nadražaji u ustima i ždrelu povezani sa žvakanjem i rastezanjem želuca.

Pročitaj članak
mag. Polona Gašperič
mag. Polona Gašperič,
regionalni voditelj robne marke Novalac
Članci o ishrani odojčadi