Na Kreativnom konkursu Novalac dobili smo nove nagrađene ideje

Dobili smo nove pobjednike na kreativnom konkursu Novalac na Facebooku!

Na kreativnom konkursu Novalac na Facebooku dobili smo nove nagrađene ideje.

Komisija je među svim objavljenim idejama odabrala najbolje tri*:

Ramovi za slike - Marina Ivanov

Mina (3 godine) obozava da slika vodenim bojama.Dosli smo na ideju da zajedno za njene crteze napravimo ramove.

Potrebne su nam vodene boje, papir, karton i plastelin.

Kada naslika sta zeli, seckamo parton na trake velicine papira.lepimo na papir kako ram.Zatim plastelinom ukrasava taj ram  tako sto pravi kuglice i lepi ih.

Time ispunjavamo slobodno vreme takodje i kada je lose vreme ne mozemo napolje, kreatvno iskoristimo dan.

Ona obozava kada su joj rucice zaposlene.

Prilozili smo i sliku da vidite kako to izgleda

cesto i poklonimo nase slikice :)

Tata zmaj - Saša Cvetković

Znamo da su mame uvek bolje i maštovitije, ali i strože :)

S obzirom  da je većini nas nedelja jedini dan za odmor, a ženama definitivno jedini dan da posrede sve po kući, onda ja TATA uskačem u pomoć time što zabavljam decu...

Mali vragolani nemaju  mira u kući , i u fazi su istraživanja te nam je uvek pravi izbor izlazak u prirodu. Blizu smo reke, i većinu vremena tamo i provodimo.

ZMAJ - stara igračka, ali ne prevaziđena :) Moja deca obožavaju da puštamo zmaja, nekad kupimo, nekad pravimo, bojimo lepimo i krojimo istog.  Dovoljan je i minimalni vetric, podignemo zmaja i jurišamo zajedno sa njim... U toj avanturi jurimo sa leptirićima, pčelama, pticama,insektima. Beremo i cveće, skupljamo listiće, bacamo kamenčiće u reku...Cveće nosimo kuci mami, a ostale biljke u knjige presujemo, pripremamo ujedno i za herbarijum... Od tih listića kasnije pravimo šare i modele za zmaja, tako što obojimo listić temperom i onda od toga napravimo pečat. Zmaja  pravimo od trsaka i krep papira. S obzirom da su deca mala i da zmaj ne potraje duze od jednog dana, praktično svakog narednog puta pravimo novog i durgačije, i uvek lepseg.

Iskoristimo pametno i zdravo to slobodno vreme a kad se vratimo kući gladni smo kao lavovi :)

Koš - Violeta Đorđević

Moj sinčić ima nepunih devet meseci, i zove se Tadija. Obzirom da je još mali, i da izbegavamo izlazak napolje po hladnoći, vetru, velikoj vrućini, (a rekla bih da je omiljena hrana i komarcima), moramo se potruditi da mu na što lepši i kreativniji način ispunimo vreme koje neminovno provodi u kući. Obzirom na svoj uzrast, najpogodnije nam je da se igramo u stolici za hranjenje.

Sve igračke, bilo nove ili stare, s vremenom počinju da lete sa stolice, a dodavanje istih nije nešto pametno i slisleno, priznaćete. U trenutku mi je sinula ideja da otvor za čašu ili flašicu na poslužavniku može imati i drugu svrhu. Uzela sam par njegovih loptica, kotrljala po poslužavniku, i kada upadnu u tu rupicu vikala- "Bravo", i tapšala. Prva reakcija je bila začuđen pogled uperen prvo ka meni, onda ka svima u prostoriji, i upitno "u" koje izgovara svima nama. Par puta tako, i onda su njegove ručice preotele loptice, pa smo se utrkivali ko će pre ubaciti.

Sledećeg jutra, čim smo ga stavili u stolicu, ubacio je lopticu u rupu i pogledao u mene. Nasmejala sam se, a i on samnom. Od tada nam je to omiljena igra koju praktikujemo i dan danas.

* priče nisu lektorisane