Dora Zrinski Petrović, univ. bacc. psych.
Centar za reproduktivno mentalno zdravlje, Zagreb

Mentalno zdravlje tokom trudnoće i nakon porođaja

Mentalno zdravlje se može definisati kao psihološka dobrobit, stanje u kojem osoba ostvaruje svoj puni potencijal i može se uspešno nositi sa životnim stresovima. (WHO, 2022) To nije nešto što osoba ima ili nema, nego kontinuum. Baš kao i fizičko zdravlje, mentalno zdravlje može biti ugroženo u određenim trenucima života, ali to ne znači da se na njemu ne može raditi i poboljšati ga. Mentalno zdravlje se može obnoviti i osoba ga može ojačati uz psihološku podršku i rad na sebi.

Kao uži pojam reproduktivno mentalno zdravlje definiše se kao biopsihosocijalno zdravlje i dobrobit od menarhe (prve menstruacije) do menopauze, a uključuje i periode trudnoće i postpartalni period. (Nakić Radoš, 2016) Zanimljivo je da se ne odnosi samo na žene, već i na njihove partnere i decu.

Teškoće u mentalnom zdravlju su uobičajene u bilo kojoj životnoj fazi i mogu pogoditi svakoga. Iz tog razloga nije neuobičajeno da se problemi mentalnog zdravlja pojave tokom osetljivih perioda trudnoće i roditeljstva. Istraživanja pokazuju da svaka peta žena doživljava probleme mentalnog zdravlja tokom trudnoće i u 12 meseci posle porođaja. (Bauer i sar., 2014)

U prvih deset dana nakon porođaja može se javiti postporođajna tuga (engl. baby blues). To je vrlo čest poremećaj koji u proseku pogađa oko 60–80% žena. (Turabian, 2019) Što se tiče trajanja i simptoma, to je najblaži postporođajni poremećaj i nije mentalni poremećaj. Karakterišu ga plakanje bez očiglednog razloga, iznenadne promene raspoloženja, umor, poteškoće sa spavanjem i slab apetit, a prevladava se uz podršku bliskih osoba.

Depresija tokom trudnoće i nakon porođaja javlja se kod 12–18% žena. (Hahn-Holbrook i sar., 2018) Neki od simptoma koji je karakterišu su: nisko i depresivno raspoloženje, promene u apetitu i snu, nezainteresovanost za aktivnosti koje su nekada donosile zadovoljstvo, osećanja krivice, poteškoće sa koncentracijom i anksioznost.

Razni problemi iz spektra anksioznosti javljaju se sa istom učestalošću kao i depresija. Na primer, 15% majki koje prvi put rađaju ima klinički značajan strah od porođaja (Jokić-Begić i sar., 2014), a generalizovani poremećaj anksioznosti može se javiti kod oko 4% majki (Wenzel i sar., 2005). Opsesivno-kompulzivni poremećaj javlja se kod 4% žena nakon porođaja. (Brockington i sar., 2006). Karakterišu ga ponavljajuće misli i/ili radnje (opsesije i/ili kompulzije), anksioznost u vezi sa dobrobiti novorođenčeta i misli da će dete slučajno ispasti iz njenih ruku ili da će ga ogrebati ili povrediti noktima.

Svaka četvrta žena doživljava traumatičan porođaj (Nakić Radoš i sar., 2020), a posttraumatski stresni poremećaj nakon porođaja javlja se kod 3% žena (Yildiz i sar., 2017). Karakterišu ga neprijatne emocije, percepcija da je život u opasnosti, strah, fizička nelagoda, izbegavanje, podsećanja na traumu i ponovno doživljavanje traume.

Anksioznost ili stres opisuju se brigom, poteškoćama u koncentraciji i pamćenju, intenzivnim strahom, negativnim emocijama, umorom, poteškoćama sa spavanjem i drugim simptomima. Važno je naglasiti da su briga i teskoba normalne emocije tokom trudnoće i roditeljstva (Goldfinger i sar., 2019), naročito za žene koje prvi put postaju majke. Na primer, 35% trudnica ima izražene simptome anksioznosti. (Nakić Radoš i sar., 2018) Međutim, kada ometaju svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti pomoć.

Postporođajna psihoza se može javiti u 1 do 2 slučaja na svakih 1000 porođaja. (VanderKruik i sar., 2017) To je veoma ozbiljno stanje koje zahteva hitan psihijatrijski tretman. Specifično je po povišenom raspoloženju sa izmenama depresivnog raspoloženja, psihotičkim simptomima, uznemirenosti, nasilnim mislima usmerenim prema sebi ili detetu, kao i opsesivnim mislima i zabludama vezanim za dete. Lečenje postporođajne psihoze je neophodno i ne može se odložiti.

Svoje mentalno zdravlje možemo ojačati na nekoliko načina. (Ćavar, 2021) Jedan od njih je deljenje naših misli, briga i osećanja sa bliskim osobama, što ima vrlo pozitivan efekat i na odnos i na očuvanje mentalnog zdravlja. Fizička aktivnost, zdrava ishrana, dovoljno sna i održavanje rutine takođe pomažu. Dosledna rutina pruža osećaj bezbednosti i udobnosti, što pozitivno utiče na mentalno zdravlje. Vežbanje usmerene pažljivosti i samosaosećanja takođe može pomoći, a jedan način da to učinite je da svakog dana odvojite nekoliko minuta za kratke vežbe disanja i usvojite blag pristup samom sebi, bez osude (kao što su „Niko nije savršen“; „Svi ponekad imaju poteškoće“; „Dobro ti ide“).

Nažalost, svest o mentalnom zdravlju tokom trudnoće i nakon porođaja još uvek nije dovoljno jaka. Žene često ne znaju kako da prepoznaju simptome ili, čak i ako ih prepoznaju, usled straha da će biti osuđene, kritikovane ili zbog neprihvatanja sopstvenog stanja ne traže pomoć. Zato želimo da nakon čitanja ovog članka ponesete sa sobom jednu veoma važnu poruku: niste same i mnoge trudnice i majke doživljavaju poteškoće sa mentalnim zdravljem tokom trudnoće i majčinstva. Pomoć je uvek dostupna, a izazovi mentalnog zdravlja i teški dani neće trajati zauvek. Važno je prepoznati da imamo problem, osloniti se na one koji su nam bliski i potražiti podršku i pomoć od stručnjaka.

Problemi mentalnog zdravlja ne definišu te kao majku i osobu. Ti si divno biće, mnogo veće i mnogo više od svojih misli, emocija, briga i problema. Trudnoća i majčinstvo su periodi praćeni nizom promena, zato uz oslanjanje na one koji su ti bliski budi nežna prema sebi i misli na sebe i svoju dobrobit. Takođe, ne ustručavaj se potražiti pomoć ako osećaš da ti je potrebna.

Uredila: vanr. prof. dr Sandra Nakić Radoš, univ. spec. clin. psych.
Centar za reproduktivno mentalno zdravlje, Zagreb

Literatura:

Bauer, A., Parsonage, M., Knapp, M., Iemmi, V., Adelaja, B., Hogg, S. (2014). The costs of perinatal mental health problems. London: Centre for Mental Health and London School of Economics, 44. http://eprints.lse.ac.uk/id/eprint/59885

Brockington, I. F., Macdonald, E., Wainscott, G. (2006). Anxiety, obsessions and morbid preoccupations in pregnancy and the puerperium. Archives of Women’s Mental Health, 9, 253-263. https://doi.org/10.1007/s00737-006-0134-z

Ćavar, F. (14. 5. 2021). Očuvanje mentalnog zdravlja.

Goldfinger, C., Green, S. M., Furtado, M., McCabe, R. E. (2020). Characterizing the nature of worry in a sample of perinatal women with generalized anxiety disorder. Clinical Psychology & Psychotherapy, 27(2), 136-145. https://doi.org/10.1002/cpp.2413

Hahn-Holbrook, J., Cornwell-Hinrichs, T., Anaya, I. (2018). Economic and health predictors of national postpartum depression prevalence: a systematic review, meta-analysis, and meta-regression of 291 studies from 56 countries. Frontiers in Psychiatry, 8, 248. https://doi.org/10.3389/fpsyt.2017.00248

Jokić-Begić, N., Žigić, L., Nakić Radoš, S. (2014). Anxiety and anxiety sensitivity as predictors of fear of childbirth: Different patterns for nulliparous and parous women. Journal of Psychosomatic Obstetrics & Gynecology, 35(1), 22-28. https://doi.org/10.3109/0167482X.2013.866647

Nakić Radiš, S. (2016). III. simpozij: Reproduktivno mentalno zdravlje. U Z. Penezić i sur. (Ur.), XX. dani psihologije u Zadru. Zadar, Hrvatska: Sveučilište u Zadru.

Nakić Radoš, S., Matijaš, M., Kuhar, L., Anđelinović, M., Ayers, S. (2020). Measuring and conceptualizing PTSD following childbirth: Validation of the City Birth Trauma Scale. Psychological Trauma: Theory, Research, Practice, and Policy, 12(2), 147-155. https://doi.org/10.1037/tra0000501

Nakić Radoš, S., Tadinac, M., Herman, R. (2018). Anxiety during pregnancy and postpartum: Course, predictors, and comorbidity with postpartum depression. Acta Clinica Croatica, 57(1), 39-51. https://doi.org/10.20471/acc.2018.57.01.05

Turabian, J. (2019). Antenatal and Postnatal Depression: General Medicine Tools to Address Them. International Journal of Women’s Health care and Gynecology, 1(2): 108. https://www.researchgate.net/publication/335652691

VanderKruik, R., Barreix, M., Chou, D., Allen, T., Say, L., Cohen, L. S. (2017). The global prevalence of postpartum psychosis: a systematic review. BMC Psychiatry, 17(1), 272. https://doi.org/10.1186/s12888-017-1427-7

Wenzel, A., Haugen, E. N., Jackson, L. C., Brendle, J. R. (2005). Anxiety symptoms and disorders at eight weeks postpartum. Anxiety Disorders, 19, 295-311. https://doi.org/10.1016/j.janxdis.2004.04.001

World Health Organization (17. 6. 2022). Mental health. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/mental-health-strengthening-our-response

Yildiz, P. D., Ayers, S., Phillips, L. (2017). The prevalence of posttraumatic stress disorder in pregnancy and after birth: A systematic review and meta-analysis. Journal of Affective Disorders, 208, 634-645. https://doi.org/10.1016/j.jad.2016.10.009