Dora Zrinski Petrović, univ. bacc. psych.
Centar za reproduktivno mentalno zdravlje, Zagreb

Peripartalna depresija

Trudnoća i majčinstvo su periodi bioloških, socijalnih i psiholoških promena koje mogu biti veoma intenzivne. Ponekad se najveća pažnja posvećuje telesnim promenama i razvoju deteta, ali to ne znači da su psihosocijalne promene kod žene manje važne ili da ne bi trebalo da im posvećujemo jednaku pažnju kao i njenom fizičkom zdravlju. Psihičke poteškoće nisu izuzetak u osetljivim periodima trudnoće i majčinstva.

Peripartalna depresija je velika depresivna epizoda koja se javlja tokom trudnoće i unutar četiri nedelje posle porođaja. (American Psychiatric Association (APA), 2013) U naučnim istraživanjima i kliničkoj praksi smatra se da se peripartalna depresija može pojaviti i do godinu dana posle porođaja. (Fonseca i sar., 2020) Glavni simptomi po kojima je prepoznajemo su sniženo i depresivno raspoloženje, kao i gubitak užitka u aktivnostima u kojima je žena ranije uživala, a drugi simptomi su smanjeni apetit, poteškoće sa uspavljivanjem i spavanjem, osećaji krivice i bezvrednosti, poteškoće sa koncentracijom, smanjena energija, suicidalne misli i dela. (APA, 2013) Za postavljanje dijagnoze simptomi moraju trajati najmanje dve nedelje i znatno smanjiti kvalitet života i funkcionisanje žene u važnim oblastima njenog života. (APA, 2013)

Peripartalna depresija je prisutna kod 12–18% žena, (Hahn-Holbrook i sar., 2018; Woody i sar., 2017) ali od nje mogu patiti i očevi. Između prvog trimestra i jedne godine posle porođaja učestalost peripartalne depresije kod muškaraca iznosi 10%. (Paulson i Bazemore, 2010)

Neki faktori rizika koji doprinose razvoju peripartalne depresije kod žena jesu osetljivost na hormonske promene, stres i izbegavanje kao način suočavanja sa stresom, neželjena trudnoća, nisko samopoštovanje, niska socijalna podrška, nezadovoljstvo partnerskim odnosom, prethodno ili trenutno zlostavljanje, anksioznost tokom trudnoće, anamneza depresije u ranom životu i osećaj nesposobnosti u roditeljskoj ulozi. (Nakić, 2011; Žutić i sar., 2018) Pored toga, peripartalna depresija povećava rizik od samoubistva kod žena i ujedno je najčešći uzrok smrtnosti majki u peripartalnom periodu. (Cox i sar., 2016)

Sandra Nakić (2011) ističe da je jedan od važnih zaštitnih faktora kvalitet partnerskog odnosa, nezavisno od toga da li je par u braku ili u nekoj drugoj vezi, kao  i koliko partneri međusobno pružaju podršku jedno drugom. Samopoštovanje, socijalna podrška i zdrave strategije suočavanja sa stresom takođe su zaštitni faktori od peripartalne depresije. (Leigh i Milgrom, 2008; Žutić i sar., 2018)

Peripartalna depresija sama po sebi je veoma teška za ženu koja se sa njom suočava. Ako se ne leči, može imati negativne posledice ne samo za mentalno i fizičko zdravlje žene nego i za njenu porodicu i decu. (Slomian i sar., 2019) Tačnije, hronična depresija kod majke je povezana sa negativnim posledicama po kognitivni i socijalno-emocionalni razvoj deteta, kao i sa slabijom interakcijom između majke i deteta. (Slomian i sar., 2019) Posledice su vidljive i u partnerskim odnosima, gde depresija negativno utiče na odnos sa partnerom i na odnos između oca i deteta. (Goodman, 2008)

Ukupni troškovi peripartalne depresije u Ujedinjenom Kraljevstvu procenjeni su na približno 74.000 GBP po majci i detetu. (Bauer i sar., 2014) Ovaj iznos se ne odnosi samo na lečenje nego uključuje i smanjenu radnu sposobnost i brojne druge troškove, od kojih čak dve trećine ukupnog iznosa otpadaju na posledice koje peripartalna depresija ostavlja na detetu, a tek jedna trećina na majku. (Bauer i sar., 2014; Luca i sar., 2020) Zato je veoma važno na vreme potražiti pomoć, ali i da stručnjaci koji dolaze u kontakt sa majkama i trudnicama (lekari, patronažne sestre, pedijatri…) brinu o mentalnom zdravlju majki i imaju kvalitetne smernice kako pristupiti ovom veoma ozbiljnom problemu.

Jednako je važno znati da peripartalna depresija ne traje večno i da je pomoć itekako dostupna. Za pomoć se ljudi mogu obratiti psihologu, psihijatru ili lekaru opšte prakse, koji ih zatim upućuje specijalisti. Klinička istraživanja su pokazala da je kognitivno-bihevioralna terapija veoma efikasna u lečenju peripartalne depresije, (Branquinho i sar., 2021) a u njenim težim oblicima primenjuje se i farmakološka terapija (Kittel-Schneider i sar., 2022).

Veoma je važno istaknuti da žena nije kriva niti odgovorna za posledice peripartalne depresije, baš kao što niko nije kriv ili odgovoran za posledice preloma noge na skijanju ili slične povrede. Kao što smo već rekli, osećaj krivice je jedan od simptoma peripartalne depresije i nažalost može biti jedan od razloga zbog kojih žena ne potraži pomoć jer se već oseća krivom i stidi se svog stanja. Takođe, žene ne traže pomoć zbog straha od osuđivanja, stigmatizacije mentalnih poteškoća i zbog misli da su „loše majke”. (Fonseca i sar., 2020) Često ne dele svoja osećanja i misli sa drugima i pate same. Zato je važno da je njeni bližnji podstiču i budu joj podrška.

Možete biti dobra mama, čak i ako imate mentalne poteškoće. Važno je da budete blagi prema sebi i da brinete o sebi onako kako biste brinuli o nekome ko vam je blizak. Postoje brojne tehnike koje se mogu naučiti, a sve su usmerene na lakše suočavanje sa mislima i osećanjima koja vas muče. Period depresije posle porođaja nije večan i proći će, bez obzira na to koliko vam je trenutno teško, ali je važno da potražite pomoć i posavetujete se sa stručnjakom jer ste vi i vaše mentalno zdravlje veoma važni i dragoceni.

Uredila: vanr. prof. dr Sandra Nakić Radoš, univ. spec. clin. psych.
Centar za reproduktivno mentalno zdravlje, Zagreb

Literatura:

American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). https://doi.org/10.1176/appi.books.9780890425596

Bauer, A., Parsonage, M., Knapp, M., Iemmi, V., Adelaja, B. i Hogg, S. (2014). The costs of perinatal mental health problems. London: Centre for Mental Health and London School of Economics, 44. http://eprints.lse.ac.uk/id/eprint/59885

Branquinho, M., de la Fe Rodriguez-Munoz, M., Maia, B. R., Marques, M., Matos, M., Osma, J.,… i Vousoura, E. (2021). Effectiveness of psychological interventions in the treatment of perinatal depression: A systematic review of systematic reviews and meta-analyses. Journal of Affective Disorders, 291, 294-306. https://doi.org/10.1016/j.jad.2021.05.010

Cox, E. Q., Sowa, N. A., Meltzer-Brody, S. E. i Gaynes, B. N. (2016). The Perinatal Depression Treatment Cascade: Baby Steps Toward Improving Outcomes. The Journal of clinical psychiatry, 77(9), 1189-1200. https://doi.org/10.4088/JCP.15r10174

Fonseca, A., Ganho-Ávila, A., Lambregtse-van den Berg, M., Lupattelli, A., de la Fé Rodriguez-Muñoz, M., Ferreira, P., Nakić Radoš, S. i Bina, R. (2020). Emerging issues and questions on peripartum depression prevention, diagnosis and treatment: a consensus report from the cost action riseup-PPD. Journal of Affective Disorders, 274, 167-173. https://doi.org/10.1016/j.jad.2020.05.112

Goodman, J. H. (2008). Influences of maternal postpartum depression on fathers and on father–infant interaction. Infant Mental Health Journal, 29(6), 624-643. https://doi.org/10.1002/imhj.20199

Hahn-Holbrook, J., Cornwell-Hinrichs, T. i Anaya, I. (2018). Economic and health predictors of national postpartum depression prevalence: a systematic review, meta-analysis, and meta-regression of 291 studies from 56 countries. Frontiers in Psychiatry, 8, 248. https://doi.org/10.3389/fpsyt.2017.00248

Hahn-Holbrook, J., Cornwell-Hinrichs, T. i Anaya, I. (2018). Economic and health predictors of national postpartum depression prevalence: a systematic review, meta-analysis, and meta-regression of 291 studies from 56 countries. Frontiers in Psychiatry, 8, 248. https://doi.org/10.3389/fpsyt.2017.00248

Hutchens, B. F. i Kearney, J. (2020). Risk factors for postpartum depression: an umbrella review. Journal of midwifery & women’s health, 65(1), 96-108. https://doi.org/10.1111/jmwh.13067

Leigh, B. i Milgrom, J. (2008). Risk factors for antenatal depression, postnatal depression and parenting stress. BMC psychiatry, 8(1), 1-11. https://doi.org/10.1186/1471-244X-8-24

Luca, D. L., Margiotta, C., Staatz, C., Garlow, E., Christensen, A. i Zivin, K. (2020). Financial Toll of Untreated Perinatal Mood and Anxiety Disorders Among 2017 Births in the United States. American journal of public health, 110(6), 888–896. https://doi.org/10.2105/AJPH.2020.305619

Motrico, E., Moreno‐Peral, P., Uriko, K., Hancheva, C., Brekalo, M., Ajaz, E., … i Lambregtse‐van den Berg, M. P. (2022). Clinical practice guidelines with recommendations for peripartum depression: A European systematic review. Acta Psychiatrica Scandinavica, 146(4), 325-339. https://doi.org/10.1111/acps.13478

Nakić, S. (2011). Prediktori razvoja poslijeporođajne depresije. Neobjavljena doktorska disertacija. Zagreb: Filozofski fakultet.

Nakić Radoš, S. (27. 4. 2023). Svjetski dan mentalnog zdravlja majki – 3. svibnja 2023.

Paulson, J. F. i Bazemore, S. D. (2010). Prenatal and postpartum depression in fathers and its association with maternal depression: A meta-analysis. Journal of the American Medical Association, 303(19), 1961-1969. https://doi.org/10.1001/jama.2010.605

Slomian, J., Honvo, G., Emonts, P., Reginster, J. Y. i Bruyère, O. (2019). Consequences of maternal postpartum depression: A systematic review of maternal and infant outcomes. Women’s Health, 15. https://doi.org/10.1177/1745506519844044

Woody, C. A., Ferrari, A. J., Siskind, D. J., Whiteford, H. A. i Harris, M. G. (2017). A systematic review and meta-regression of the prevalence and incidence of perinatal depression. Journal of Affective Disorders, 219, 86-92. https://doi.org/10.1016/j.jad.2017.05.003

Žutić, M., Nakić Radoš, S. i Kuna, K. (2018). Predictors of depressive symptoms during pregnancy. U S. Nakić Radoš (Ur.), Protection and promotion of the well-being of children, youth, and families: Selected Proceedings of the 1st International Scientific Conference of the Department of Psychology at the Catholic University of Croatia (pp. 155-172). Zagreb, Croatia: Catholic University of Croatia.