Folna kiselina

Zašto je važna tokom dojenja?

Za mame koje doje preporučuje se da nastave dodavati folnu kiselinu u ishranu. Nedostatak unosa folne kiseline može izazvati anemiju. Telo samo ne može proizvoditi folat i zbog toga je važno pobrinuti se za redovan unos sa ishranom.

Šta je folat, odnosna folna kiselina?

Folat je vitamin grupe B, tačnije vitamin B₉. Folna kiselina je sintetički dobijen oblik vitamina B₉ koji se često upotrebljava za nadoknađivanje folata kao dodatak ishrani onda kad je unos folata naročito važan i povećan.

Namirnice koje sadrže folnu kiselinu

Dobri izvori folata su zeleno povrće, pogotovo lisnato povrće poput spanaća i salate, zatim paradajz, mahunarke, koštunjavo voće, pomorandže, semenke, pšenične semenke, integralni proizvodi, krompir i jaja.

Na šta treba da obratite pažnju?

Dnevna potreba dojilja za folatom je povećana i iznosi 600 µg. Budući da je povećane potrebe teško zadovoljiti redovnom ishranom, stručnjaci preporučuju dodatan unos folata u obliku dodataka ishrani. Međutim, svi dodaci ishrani sa folnom kiselinom nisu jednaki. Neki noviji dodaci ishrani sadrže folnu kiselinu u aktivnom obliku. To znači da unesena folna kiselina ne treba u organizmu da prođe kroz procese koji je čine »upotrebljivom«, nego je u tom obliku primenimo. Tako telo u potpunosti iskoristi folnu kiselinu. Važno je odabrati proizvod sa aktivnom folnom kiselinom, a takođe je važno imati poverenja u kvalitet proizvoda. Za stručni savet uvek se možete obratiti svom ginekologu ili farmaceutu u apoteci.

Ako uzmete previše folne kiseline, višak će se izlučiti sa mokraćom. Ukupna neškodljiva dnevna doza iznosi 1000 µg.

Gvožđe

Zašto je važno u prvoj godini odojčeta?

Kod odojčadi i male dece unos gvožđa je posebno važan za zdrav fizički i psihički razvoj. Potreban dnevni unos gvožđa u prve dve godine života veći je nego kod starije dece jer se više gvožđa potroši za rast deteta. Nedostatak gvožđa između 6. meseca i 2. godine života često uzrokuje pad imuniteta otpornost i time veću sklonost infekcijama.

Šta je gvožđe?

Gvožđe je mineral koji u telu preuzima važne funkcije kao što su prenos kiseonika i stvaranje krvi. 

Namirnice koje sadrže gvožđe

Crveno meso (goveđe meso, jagnjetina), iznutrice, mahunarke (sočivo, pasulj, grašak), koštunjavo voće i semenke, proizvodi od integralnih žitarica, komorač, kupus. 

Na šta treba da obratite pažnju?

Kod gvožđa je važno da dnevni unos kod dojilje bude što bliži 16 mg. Prevelik unos gvožđa sa hranom praktično nije moguć. Pažnja je potrebna pre svega kod upotrebe lekova sa većim dozama gvožđa.

Omega-3 masna kiselina DHA

Zašto je DHA važna u prvoj godini odojčeta?

Unos dokozaheksaenoinske kiseline (DHA) preko majke pomaže u normalnom razvoju mozga i vida kod deteta. Tokom dojenja pravilan unos esencijalnih masnih kiselina važan je za sprečavanje razvoja bolesti srca i kardiovaskularnog sistema. Nedostatak DHA može biti uzrok pojave alergija, atopijskog dermatitisa i astme kod deteta.

Šta je omega-3 masna kiselina DHA?

Masne kiseline pored toga što su važan izvor energije učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana i brojnih hormona. Omega-3 masne kiseline su esencijalne, što znači da ih telo ne može proizvesti i za njihov dovoljan unos moramo se pobrinuti pravilnom ishranom.  

Namirnice koje sadrže omega-3 masne kiseline

Omega-3-masne kiseline i omega-6-masne kiseline nalaze se u majčinom mleku, biljnim uljima (npr. ulju uljane repice, orahovom ulju, lanenom ulju), koštunjavom voću i semenkama. DHA se nalazi u ribljim uljima, odnosno morskim ribama bogatim mastima.

Na šta treba da obratite pažnju?

Preporučuje se da dojilje koje ne jedu (redovno) morske ribe bogate mastima dodatno uzimaju dodatke ishrani sa DHA. 

Vitamin D

Zašto je važan u prvoj godini odojčeta?

U ranom detinjstvu vitamin D ima veoma važnu ulogu u izgradnji kostiju, mišića i zuba. Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis. Rahitis je stručni izraz za slabašne kosti u detinjstvu. Ta bolest se manifestuje kao iskrivljenost nožnih kostiju, slabost mišića, zakasnelo nicanje zuba, zubni karijes, oštećenje zubne gleđi, labavi trbušni mišići (»žablji stomak«), otekli zglobovi, kašnjenje u opštem motoričkom razvoju, povećana sklonost infekcijama i zatvor.

Šta je vitamin D?

Vitamin koji je rastvorljiv u mastima, što znači da se u telu skladišti u zalihama. Većinu vitamina D u telu dobijamo putem sunčevih zraka UV-B. Ishranom dobijamo samo oko 10% vitamina D. 

Namirnice koje sadrže vitamin D

Morske ribe bogate mastima kao što su bakalar, jegulja, skuša ili tuna, zatim mleko, maslac, žumance, kvasac, avokado i goveđa jetra. 

Na šta treba da obratite pažnju?

Kod odojčadi i male dece preporučuje se dodatan unos vitamina D u obliku kapi ili tableta, nezavisno od proizvodnje vitamina D na osnovu UV-svetlosti u koži i unosa vitamina D putem majčinog mleka, odnosno mlečnih formula. Kod dojenih ili nedojenih beba dnevno treba dozirati 400 IJ (međunarodnih jedinica) vitamina D od kraja prve nedelje do kraja prve godine života. Prevelika doza vitamina D moguća je samo na osnovu dugotrajnog unosa preparata sa vitaminom D.

Proteini

Zašto su važni u prvoj godini odojčeta?

Proteini ili belančevine imaju važnu ulogu u metaboličkim procesima i značajni su za rast i razvoj deteta. Potreba za proteinima u prvim mesecima života je najveća, a smanjuje se prema drugoj godini života. Majčino mleko je najbolja ishrana za bebu jer sadržaj i sastav proteina neprestano prilagođava potrebama bebe u različitim uzrastima. Majčino mleko pored toga sadrži i proteine koji podržavaju imuni sistem i štite dete od infekcija. Sadržaj proteina u mlečnim formulama je optimalno prilagođen u skladu sa evropskim smernicama za ishranu odojčadi.

Šta su proteini?

Proteini su osnovni gradivni elementi različitih tkiva, npr. mišića i organa. Pored toga telu su potrebni za stvaranje hormona ili drugih transmitera, kao i radi bitne uloge koji imaju u pravilnom imunom odgovoru. Najmanji molekuli koji izgrađuju proteine su aminokiseline. Neke aminokiseline su esencijalne, što znači da ih telo samo ne može proizvesti i moramo ih unositi hranom.

Namirnice koje sadrže proteine

Životinjski proizvodi (npr. obrano mleko i mlečni proizvodi, nemasno meso, ribe, jaja), a takođe i biljne namirnice koje su bogate proteinima (npr. mahunarke, žitarice, semenke i koštunjavo voće).

Na šta treba da obratite pažnju?

Skoro svi proteini mogu da izazovu alergiju. Najčešće su alergije na kravlje mleko, belance iz kokošijih jaja ili na soju. Ako ne možete da dojite i vaše dete ima alergiju na kravlje mleko, potrebna mu je posebna mlečna formula sa ekstenzivno hidrolizovanim proteinima ili aminokiselinska formula. Kod obe formule proteini su podeljeni na manje molekule i tako ne uzrokuju alergijsku reakciju. Veći rizik pojave alergije kod dece postoji ako rođak iz detetovog prvog kolena (majka, otac, brat ili sestra) ima alergiju na namirnice ili alergiju na inhalacioni antigen, gde spadaju npr. alergija na životinjsku dlaku, trave, žitarice, kućnu prašinu itd.

Vitamini skupine B

Zakaj so pomembni v dojenčkovem prvem letu?

Svaki vitamin u ljudskom organizmu ima specifične zadatke. Većinu tih vitamina, uz izuzetak vitamina B₁₂, ne možemo da uskladištimo u organizmu i zbog toga ih moramo redovno unositi sa hranom.

• Vitamin B₁ (tiamin) neophodan je za rad nervnog sistema.
• Vitamini B₂ (riboflavin), B₆ (piridoksin) i B₉ (folna kiselina) imaju različite važne uloge u metabolizmu hranljivih materija u organizmu.
• Vitamini B₃ (niacin), B₅ (pantotenska kiselina) i B₇ (biotin) važni su za pravilno funkcionisanje varenja i za razgradnju hranljivih materija iz hrane.
• Vitamini B₉ (folna kiselina) i B₁₂ (kobalamin) uključeni su u pravilno stvaranje crvenih krvnih ćelija koje su neophodne za snabdevanje majčinog i detetovog organizma kiseonikom.

Šta su vitamini grupe B?

Vitamini grupe B su rastvorljivi u vodi. Regulišu metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. U grupu vitamina B svrstavamo osam vitamina. Za razliku od vitamina koji su rastvorljivi u mastima, ovi vitamini se ne mogu skladištiti i zbog toga ih moramo redovno unositi sa hranom. 

Namirnice koje sadrže vitamine grupe B

Vitamini grupe B su prisutni u mnogim životinjskim i biljnim namirnicama (npr. u ribama, jetrenim proizvodima, mlečnim proizvodima, integralnim proizvodima, brokoliju, spanaću ili kelju). Izuzetak je vitamin B₁₂, koji je u biljnim namirnicama prisutan u izuzetno malim količinama, ali ga organizam za razliku od drugih vitamina rastvorljivih u vodi može uskladištiti.

Na šta treba da obratite pažnju?

Nedostatak vitamina grupe B je veoma redak, ali često nastupa kod nekih oblika dijeta. Kod veganske i vegetarijanske ishrane dojilja i dece treba paziti na odgovarajuće praćenje ishrane i uzimanja dodataka ishrani koji sadrže vitamin B₁₂ jer je prisutan samo u životinjskim proizvodima.

Cink

Zašto je važan u prvoj godini odojčeta?

Kod odojčeta je cink izuzetno važan jer učestvuje u rastu ćelija i proizvodnji genetskog materijala (DNK). Kao sastavni deo više od 300 enzima učestvuje u praktično svim metaboličkim procesima – reguliše metabolizam šećera, masti i proteina, kao i acidno-baznu ravnotežu. Nedostatak cinka može biti uzrok zaostatka u rastu. Drugi znaci nedostatka cinka mogu biti veća sklonost infekcijama, sporo zarastanje rana, opadanje kose, suva koža i lomljivi nokti. 

Šta je cink?

Cink je element koji je prisutan u svakoj ćeliji u ljudskom organizmu. Važan je i za dobro funkcionisanje imunog sistema i za zdrave kosti, kožu, kosu i nokte. Najviše cinka nalazi se u kostima (približno 70%).

Namirnice koje sadrže cink

Pored crvenog mesa i sira cink naročito sadrže biljne namirnice, npr. pšenične klice, ovsene mekinje i ovsene pahuljice, gljive, seme uljane kadulje, brazilski orasi, susamovo i makovo seme, suncokretove semenke, kakao, pasulj i sočivo.

Na šta treba da obratite pažnju?

Cink se pretežno nalazi u hrani životinjskog porekla, zbog toga kod vegetarijanaca i vegana postoji povećani rizik od nedostatka cinka. Kod prevelikog uzimanja dodataka ishrani sa cinkom (više od 40 mg na dan) moguć je nedostatak gvožđa i bakra jer cink utiče na vrednosti oba elementa u ljudskom organizmu. Znaci se manifestuju kao bolovi u želucu i crevima ili kao povišena telesna temperatura. 

Vitamin C

Zašto je važan u prvoj godini odojčeta?

U ranom detinjstvu vitamin C je izuzetno važan za jačanje imunog sistema jer se on kod deteta tek razvija. Vitamin C takođe doprinosi stvaranju kolagena, koji je važan sastavni deo u vezivnom tkivu, hrskavici i kostima, gde osigurava strukturnu čvrstoću, što je važno u vreme ubrzanog rasta. Kao antioksidans smanjuje uticaj slobodnih radikala koji mogu da izazovu neke bolesti, npr. karcinom. I bolesti kao što su artritis, alergije, ateroskleroza i česte infekcije mogu biti povezane sa blagim do srednje jakim nedostatkom vitamina C. Vitamin C takođe podstiče zarastanje rana i stvaranje ožiljaka i učestvuje u apsorpciji gvožđa. 

Šta je vitamin C?

Vitamin C, odnosno askorbinska kiselina je rastvorljiv u vodi. Ima izuzetno mnogo funkcija u našem organizmu i veoma je važan u očuvanju našeg zdravlja, naročito imunog sistema.

Namirnice koje sadrže vitamin C

U hrani je vitamin C prvenstveno prisutan u voću i povrću, kao što su paprika, agrumi, kivi, šipak, brokoli, kupus, komorač, peršun i zeleno lisnato povrće.

Na šta treba da obratite pažnju?

Vitamin C je osetljiv na skladištenje i obradu. Mnogo vitamina C uništava se kod grejanja jela, naročito ako dugo kuvate. Preveliko uzimanje vitamina C sa hranom ili dodacima ishrani praktično nije poznato. Organizam naime izlučuje višak vitamina C sa mokraćom.

Kalcijum

Zašto je važan u prvoj godini odojčeta?

Kalcijum je važan mineral za stvaranje kostiju i zuba. Reguliše pretvaranje nervnih impulsa u mišićnu aktivnost, a reguliše i pravilan rad srca, bubrega i pluća. U vreme dojenja i u ranom detinjstvu organizmu je potrebno više kalcijuma za rast i nicanje zuba. Nedostatak kalcijuma kod dece usporava rast i uzrokuje iskrivljenje kostiju. Prvi znaci su osećaj peckanja, trnci i smanjena osetljivost na dodir, grčevi mišića ili kožne promene poput suve kože i ekcema. Kalcijum takođe smanjuje pojavu upala i alergija.

Šta je kalcijum?

Kalcijum je najčešći mineral u telu. U koštanom tkivu telo skladišti zalihe kalcijuma za slučaj nedostatka. Pored pomenutih uloga posebno je važan i pri zgušnjavanju krvi.

Namirnice koje sadrže kalcijum

Naročito velika količina kalcijuma prisutna je u mlečnim proizvodima, npr. tvrdim sirevima (ementaleru, parmezanu, gaudi itd.) i mekim sirevima (briju, mocareli, kamemberu). Konzumacija mekih sireva u trudnoći se ne preporučuje jer za nerođeno dete postoji opasnost od infekcije bakterijom listerijom. Proizvodi koji ne sadrže mnogo masnoća imaju istu količinu kalcijuma kao proizvodi bogati masnoćama. Kalcijum se nalazi i u nekim vrstama povrća: brokoliju, kelju i komoraču. I mineralna voda (koja sadrži više od 150 mg/l kalcijuma) pogodna je za pokrivanje potrebe za kalcijumom.

Na šta treba da obratite pažnju?

Preporučeni dnevni unos kalcijuma iznosi 1000 mg. Prevelik unos kalcijuma organizam u pravilu izbacuje sa stolicom. Gornja dozvoljena granica unosa kalcijuma koju ljudski organizam može da podnese je 2500 mg kalcijuma na dan. Granica vredi za odrasle žene, trudnice i dojilje. Usled nedostatka podataka gornja granica za novorođenčad i decu nije definisana.