Ishrana tokom trudnoće i dojenja i konzumiranje mleka životinjskog porekla

Period trudnoće i prvi meseci dojenja su presudni za zdravlje i normalan razvoj deteta. Pitanja o ishrani se često javljaju tokom trudnoće i dojenja; međutim, veliki broj različitih informacija koje kruže među nama često budu i pogrešne. Zato treba razlikovati one koje su potvrđene naučnim dokazima od onih koje su samo mit. 

Ishrana tokom trudnoće i dojenja

Među nama kruži  zabluda da će preventivna dijeta tokom trudnoće i dojenja bez potencijalnih alergena smanjiti mogućnost razvoja alergije na hranu. To uverenje je pogrešno jer trenutno nemamo dokaza da bi dijeta bez alergena poput jaja, mleka ili kikirikija pomogla detetu. Naravno, trudnice bi trebalo da jedu što raznovrsniju i zdraviju hranu, a dojiljama se savetuje dijeta samo kada se dokaže da je dete alergično.

Za uvođenje bilo kakve dijete uvek treba da se posavetujete sa izabranim pedijatrom ili alergologom. 

Takođe, često pogrešno mislimo da dete nije alergično ako ne reaguje na hranu putem dojenja. Treba imati na umu da je količina alergena koja se prenosi majčinim mlekom vrlo mala i obično ne uzrokuje tegobe. Naime, većina dece neće reagovati na hranu dok je ne pojedu sami. Isto tako, nije istina da dete ne može da reaguje kada prvi put konzumira hranu.

Trajanje dojenja i uvođenje čvrste hrane

U prošlosti su nam pedijatri i alergolozi savetovali da istrajemo u dojenju svog deteta što duže je moguće i da kod odojčadi sa visokim rizikom pričekamo sa uvođenjem alergene hrane; kasnije se to pokazalo pogrešnom pretpostavkom, što su potvrdila i veća istraživanja. Danas je poznato da imuni sistem u crevima ima vrlo važnu ulogu u razvoju tzv. oralne tolerancije na hranu.

Rano uvođenje hrane, između 4. i 6. meseca odojčeta, podstiče toleranciju i smanjuje verovatnoću alergija na hranu. Bez obzira na sve, majčino mleko je najprikladnija hrana, a trajanje dojenja neće uticati na verovatnoću razvoja alergije kod odojčeta ili deteta u kasnijim fazama razvoja.

Naročito moramo biti oprezni kod rizične novorođenčadi koja imaju atopijski dermatitis, gde kasnije uvođenje alergena iz hrane može čak da poveća verovatnoću razvoja alergije jer sprečava razvoj oralne tolerancije. Ako dete ima atopijski dermatitis ili postoji sumnja na alergiju na hranu, treba što pre napraviti pregled kod specijaliste alergologa koji će proceniti situaciju i dati stručno mišljenje i savete o uvođenju alergena u ishranu deteta. 

Alergija na životinjsko mleko i mleko bez laktoze 

Kod dece se takođe često primećuju reakcije na mleko životinjskog porekla. Najčešći je alergijski odgovor na kravlje mleko, koje se najčešće upotrebljava, i često bismo ga želeli zameniti kozjim ili ovčijim mlekom, odnosno mlekom bez laktoze. U 90% slučajeva deca koja su alergična na kravlje mleko takođe će imati reakciju na kozje ili ovčije mleko. Drugim rečima: dete koje bez poteškoća uzima kozje mleko najverovatnije nije alergično na kravlje mleko.

Mleko bez laktoze takođe nije prikladno za alergije na proteine kravljeg mleka. Kod intolerancije na laktozu, kada se savetuje ta vrsta mleka, reč je o imunoj reakciji na proteine u mleku. Najčešći pokazatelji moguće netolerancije su nadutost, bolovi u stomaku i proliv.  

A alergije na mleko manifestuju se simptomima poput: 

• koprivnjače (urtikarije), 
• oticanja, 
• svraba kože, 
• povraćanja,
• krvavih niti u stolici,
• kašlja i
• otežanog disanja.

U svakom slučaju treba paziti da dete sa alergijom na kravlje mleko ne konzumira proizvod od kozjeg mleka ili proizvod na kojem piše da je bez laktoze jer je moguća alergijska reakcija.

Kod alergije na kravlje, ovčije ili kozje mleko najbolje je potpuno ukloniti proteine životinjskog mleka.